HRANA I EKOLOGIJA

Ekološki gledano, zdravlje predstavlja ravnotežu između unutrašnje sredine organizma i spoljašnje sredine. Zdrav covek ima sposobnost konstantnog prilagođavanja na promene iz unutrašnje i spoljašnje sredine. Te promene mogu da uključuju promene u temperaturi, pritisku, vlažnosti, kvalitetu hrane (ekološki faktori), ali i društvenog okruženja.

Svaka promena utiče na zdravlje, zbog toga naše telo mora konstantno da se prilagođava sve negativnijem uticaju naše okoline, ali i nas samih (genetika, urođene bolesti, loše navike). Dakle, da bismo se osećali zdravim, potrebno je da uspostavimo ravnotežu, odnosno fizičku i mentalnu higijenu, i da tako osposobimo telo na konstantne promene u životnoj sredini.

Na osnovu svega navedenog možemo da zaključimo da ishrana ima veliki uticaj na zdravlje čoveka i da regulacijom ishrane zdravstveno stanje može drastično da se poboljša. Takođe, treba imati na umu da samo vođenje računa o ishrani često nije dovoljno za postizanje dugoročnog zdravlja.

Potpuno zdrava hrana, ne postoji. Jedan od stavova ekotoksikologije jeste da je sve toksično i da sve zavisi od doze. Preporučena doza leka je zdrava, prekoračenje šteti našem zdravlju. Tako je i u ishrani. Ako jedemo samo limun, razbolećemo se bez obzira što je „zdrav”. Dakle, jednolična ishrana nije dobra za zdravlje, naročito ukoliko se konzumira  manje zdrava hrana.

Jedan od ogromnih problema i veze hrane sa zagađenjem životne sredine je upravo otpad od hrane. Zvanična saopštenja stručnjaka tvrde da do 2030. moramo prepoloviti naš otpad hrane. Smanjenje razbacivanja hranom pomoći će uštedi prirodnih resursa, zemljišta i vode. Čovek svojim delovanjem smanjuje  sposobnost prirode da hrani nas ljude, kao i sva druga živa bića koja je nastanjuju. Edukacija i podizanje svesti o efikasnom upravljanju otpadom od hrane, daće doprinos smanjenju najvećeg toka otpada i zaštiti životna sredina.