Prema informacijama sajta za procenu zagađenja vazduha AirVisual, Beograd se nalazi na vrhu liste gradova u svetu po količini štetnih čestica u vazduhu, sa indeksom kvaliteta vazduha 188. Građani se izlažu i arsenu, jednom od najopasnijih gasova zbog svojih kancerogenih svojstava. Takođe, pominje se i Šabac, čiji su građani udisali najzagađeniji vazduh. Da li može nešto da se uradi po ovom pitanju?
Podatak iz Svetske zdravstvene organizacije pokazao je da oko 6,000 ljudi u Srbiji izgubi život zbog lošeg kvaliteta vazduha. Štetne supstance se izbacuju preko kućnih ložišta, kotlarnica, fabrika, termoelektrana i saobraćaja. Usled širenja grada Beograda i povećanja broja automobila na putevima, sve je značajnije merenje kvaliteta vazduha radi budućeg rešenja ovog problema. Već krajem januara ove godine uspostavljeno je novih 30 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije.
Takođe, veći problem je i nedostatak zaštite od opasnosti na deponijama. Kao posledica odlaganja organskog otpada, došlo je do sve većeg izbacivanja metana, što povećava šanse za izbijanje požara.
Iako je prošle godine svuda u svetu došlo do velikog smanjenja zagađenja, usled zatvaranja čitavih država radi sprečavanja širenja korona virusa, od ove godine ponovo su počela sa radom postrojenja koja zagađuju vazduh, te će rešenja za ove probleme u budućnosti veoma složena.
Ono što se svako od nas može primeniti su preventivne mere za zaštitu od štetnih supstanci, kada je indeks kvaliteta vazduha visok u Beogradu, i u drugim mestima u Srbiji, su sledeće:
- nositi masku
- smanjiti provetravanje prostorija
- izbegavati fizičke aktivnosti napolju
- postaviti pročišćivače vazduha kod kuće i u automobilima
