NEZAPAMĆENO NEVREME U REGIONU I SRBIJI
Jul 2023. godine biće zapamćen u Evropi, tako i u Srbiji po nezapamćenim razornim
olujama. Nevreme je 19. jula prošlo kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i na kraju
stiglo u Srbiju. U toku jedne večeri u četiri zemlje oluja je čupala drveće, podizala krovove,
rušila objekte, kidala električne vodove i odnela najmanje pet života i ostavila iza sebe više
povređenih. Stručnjaci ovu oluju svrstavaju u jednu od najdužih praćenih u Evropi pod nazivom superćelijska oluja. Nekoliko dana kasnije oboren je rekord kada je olujnim nevremenom pogođen grad u Italiji gde je pronađen komad grada čiji je prečnik bio 19 centimetara što je blizu svetskog rekorda od 20,3 cm.
U Srbiji je najviši, crveni stepen upozorenja izdat najpre za Srem, Mačvu i Donje Podrinje, odakle se preko juga Vojvodine, zapadne Srbije, Šumadije i Beograda nevreme premestalo na istok. U Novo Sadu je padala obilna kiša uz jak vetar koji je rušio granje, drveće i dizao velike oblake prašine. U pojedinim delovima grada nije bilo vode, dok je u Sremskim Karlovcima i u Bačkoj Palanci nestalo struje. Temperatura u Srbiji pala je za 15 stepeni u odnosu na prethodni dan. U Beogradu, na Banovom Brdu nije bilo struje, padali su semafori, delovi fasada. Na Novom Beogradu pao je kran. Jak vetar nalik tornadu protutnjao je Adom Ciganlijom (Makiškom stranom), a zapalila se i bandera od udara groma. Letele su grane, padalo je drveće, Er Srbija je zbog jakog nevremena privremeno zatvorila beogradski aerodrom. Državni sektor za vandredne situacije, osiguravajuće kuće i pojedinci radili su nedeljama oko sanacije štete. Sezonski i višegodišnji rad u poljoprivredi bio je uništen u roku od svega par minuta pri prolasku superćelijske oluje. Susreli smo se licem u lice sa prirodom, i teorijom ekstrema vremenskih prilika kao osnovne odlike klimatskih promena.
