ПРЕХРАМБЕНИ ЗАГАЂИВАЧИ
У Србији се сваке године баци око 247.000 тона хране, на девном нивоу 676 тона, показују анализе званичног истраживања о бацању хране у домаћинствима Србије које је урадио Центар за унапређење животне средине. Подаци су рађени имајући у виду да се у градовима ствара већа количина прехрамбеног отпада у односу на руралне средине. Свако од нас, баци око 35 килограма хране годишње. Хлеб је нажалост намирница која се највише баца, затим месо и млеко а најмање бацамо воће и поврће кажу из Центра за за унапређење животне средине. Сваког дана у свету баци се 20 милиона кришки хлеба на депоније које стварају емисију гасова једнаку оној коју прави више од 140.000 хиљада аутомобила годишње. Стручњаци истичу да четири околоности утичу на бацање хране. У скоро половини домаћинстава храна се баца зато што се скувало превише и нагомилали су се остаци, 44,6 одсто зато што се покварила, 40,2 дсто јер је истекао рок прехрамбеног артикла, и 17,3 одсто због тога што је заборављена у фрижидеру или замрзивачу. Потрошачи примарно доприносе стварању отпада од хране, узроци су многобројни и зависе од става, свести, друштвених норми, али такође, и са циљевима попут комфора и уштеде новца. Фактори који утичу на формирање отпада од хране су многобројни. Начин живота има свакако улогу, брз живот, не одваја се довољно времена за планирање коришћења хране, величина и састав породице, културолошко порекло и навике, висина примања, пол и старост, сезонски карактер (храна се мање баца у летњем периоду у односу на друге сезоне у години). Поред поменутих домаћинстава, велику количину отпада ствара услужни сектор који обухвата хотеле, ресторане и кафиће. Процене које су урађене током 2020. године показују да овај сектор у Србији годишње баци у просеку 6кг прехрамбеног отпада по глави становника Србије. У анализи од 100 хотела, ресторана и кетеринг компанија које на годишњем нивоу сервирају 99.000 тона хране, утврђено је да једну петину отпада чине нејестиви део хране, тј. отпад који настаје припремом оброка, а да од укупно сервиране хране 15 одсто буде бачено као прехрамбени отпад који остане од непоједене хране након што гости заврше са својим оброком. Ови подаци указују на величину проблема који изазива бачена храна, од социјалног до еколошког и потребна је реакција свих учесника у ланцу, од фарми, произвођача, дистрибутера, до малопродајних ланаца, угоститеља, и нас, потрошача.
